Не цитирај ми
AI.

Ево шта си управо урадио

Неко ти је поставио право питање. Имао је контекст и најбољу намјеру. Дошао је баш код тебе. Ти си узео његово питање, убацио га у промпт и залепио резултат назад. Сигурно ти је било супер продуктивно и мудро, а? Е, ал' морам да те разочарам: ниси ништа паметнији, само си доказао да нема никакве разлике између постављања питања теби и питања AI-у.

Погоди кога ће AI прво да замјени?

У случају да није баш јасно, ево шта си одговорио: Одлично питање! Постоји неколико кључних фактора које треба узети у обзир приликом приступа овој нијансираној теми о којој је неко потрошио време и мозак да размисли. Разложимо то корак по корак, још једном:

1. Разумjевање контекста — Важно је прво поставити чврсту основу, јер је то управо оно што си питао
2. Кључна разматрања — При процјени овога треба имати на уму да, сигуран сам да ти ово никад није прошло кроз главу
3. Најбоље праксе — Стручњаци из индустрије углавном препоручују благо гуглање које си могао да урадиш за 3 секунде

У закључку, одговор на крају зависи од твоје конкретне ситуације. Надам се да ово помаже, шампионе! Реци ако желиш да детаљније објасним било коју од ових тачака. Вау... Просветљујуће. Хвала на овој мудрости коју сам могао и сам да добијем.

Зашто је ово, буквално, безобразно

Особа којој одговараш има исти AI као ти. Да је хтjела генерички LLM одговор, добила би га за четири секунде без тебе, што је, узгред, лакше. Питала је тебе зато што је хтјела тебе. Твоје мишљење. Твоје искуство. Твој укус. Оно што модел нема.

Оно што си послао умjесто тога каже: „Није ми се дало да прочитам твоје питање довољно пажљиво да бих стварно одговорио, па ево шта је чет-бот погодио за мене.“. То је у разговору исто што и прослеђивање мејла.

Ниси паметнији ни од кога. Губиш њихово поштовање у реалном времену, и то тако да се тешко враћа. Замјенио си своје мишљење фразом из колачића са срећом и увалио им је.

Ако наставиш овако, чему онда да те неко и пита?

Решење је прилично једноставно

1. Можеш да користиш AI. То је алат, ту је да се користи, али јеботе, прочитај шта је модел написао. Све. Да, и оне тачке. Нарочито оне тачке.
2. Одлучи шта је стварно тачно. Модели су самоуверени на начин који нема ништа са тим да ли су у праву. Пола тога је вjероватно погрешно, генеричко, или и једно и друго. Кад уопште и постоји.
3. Напиши свој одговор. Три реченице од тебе вреде више од три пасуса ђубрета, увек. Нико никад није рекао „волио бих да је тај одговор био дужи и роботскији“.
4. Ако баш мораш да цитираш модел, обиљежи то. Кажи зашто. „Питао сам Клода и овај дио се стварно поклапа:“ је потпуно у реду. Има корисних ствари које изађу из LLM-ова.
5. Ако немаш шта да додаш преко тога шта би AI рекао, не говори ништа. Тишина је допринос. Или кажи „немам шта да додам“. То ће и тебе и нас поштедети много времена.

„Ал' ја хоћу да помогнем!“

Не, не желиш. Хоћеш да изгледаш као да помажеш, а да не радиш посао помагања. Разлика постоји, и није баш танка, будимо искрени.

Помагање је пажљиво читање, размишљање и одговарање нечим што си само ти могао да кажеш. Лепљење ствари из AI-а говори особи с друге стране да њено питање није вредило твог времена, само времена чет-бота. Како би се ти осjећао?

Ово није против AI-а. Смири се.

Користи алате. Користи их сваки дан. Користи их да брже скицираш, грубље мислиш, више научиш, да се одблокираш. Одлично. То и јесте поента. Одговор је полазна тачка, а не готов производ. Понашај се према томе као према првој верзији јуниора на пракси, јер то и јесте. Уреди. Скрати. Не сложи се с тим. Учини га својим, или га не шаљи.

Како ово да користиш

Следећи пут кад ти неко убаци сјајну гомилу необрађеног LLM текста у поруке, Slack, преглед кода, било где заправо, пошаљи му ово:

dontpastetheai.com

Кликни да копираш. Не треба објашњење — знаће.

Превише?

Фер. Ако више волиш да пошаљеш верзију безбедну за посао, ево ти:

← Води ме на љубазну верзију